У свом санкционом налету председник Трамп је почетком априла завео нове санкције повећој групи Руса, како из админстрације, тако и из круга пословних људи наводно повезаних са председником Путином и њиховим компанијама. Међу њима је и Олег Дерипаска, контролни власник Русала, доскора највеће алуминијумске фирме на свету, са учешћем од 9% у укупној производњи и још већим учешћем у међународној трговини. Свим фирмама је забрањено да послују с Русалом.
Иако ове санкције формално не важе за неамеричке фирме, светска трговина Русаловим алуминијумом одмах је готово стала, јер су трговци, саветовани од својих банака, желели да избегну ризик који доноси одредба закона на коме су санкције овог пута засноване, а која дозвољава кажњавање и неамеричких грађана и фирми уколико су свесно помогле кршењу санкција (О америчком правном империјализму видети овде.) Цена Русалових акција одмах је пала за 50%, али је, што је свакако важније, цена алуминијума на светском тржишту порасла за једну трећину. Нестанак понуде Русала поклопио се са обуставом производње алуминијума у једном великом бразилском погону, тако да се појавила озбиљна несташица, а цене достигле одавно невиђене висине.
Нимало неочекивано, закукали су они делови америчке и светске економије који користе алуминијум, од аутомобилске до авионске индустрије, чији глас има тежину, и тврдили да ће доћи до прекида производње и слично. И европски политичари су се узнемирили, па је председник Француске Макрон покренуо тему ублажавања санкција у сусрету са Трампом.
Пошто није идеја америчких санкција да себи и савезницима нанесу штету, америчко министарство финансија прејкуче се изашло са корекцијом: Дерипаска остаје мета, али не и Русал уколико Дерипаска прода своје акције. Истовремено је рок за прекид пословања са Русалом продужен на пет месеци, што даје времена Дерипаски и Русима да смисле план и реализују га. Тржиште је одахнуло, а цена алуминијума почела да пада.
Одсуство спремности да се поднесе губитак од стране САД и савезника приликом увођења санција значи да могу да одахну Норилск никел (у коме је Дерипаска такође велики власник), пошто би последице по светско тржиште никла и паладијума биле још горе, или нафтне и гасне компаније које снабдевају Европу. А са њима може да одахне и Русија.
Занимљиво је и питање шта ће урадити Дерипаска. Хоће ли продати цео са власнички удео у Русалу или ће тестирати САД са продајом само једног дела? Коме ће продати: држави, некој (државној) банци или неком свом поузданом? Да ли ће се преоријентисати на пословање с Азијом, без продаје удела?
На крају, остаје горак утисак о брзоплетом, лоше прорачунатом потезу америчке администрације која, повремено, прво пуца, а онда размишља, што јој доноси бламажу, као у овом случају. Једнако је смешан један разлог који је навело министарство: да САД не желе да погоде „вредне раднике“ запослене у Русалу, мислећи на оне у погонима Русала у Америци и другим западним земљама. Баш су осећајни.
СРБИЈА И СВЕТ 