Јадна Европска унија. Никако да добро профункционише и ступи на велику светску сцену. Снови о ЕУ као светском геополитичком играчу, што је цео врх најављивао пре само пар месеци, остају ипак само снови.
Таман су се фон дер Лејен, Борел и други занели својом величином, кад оно дође пандемија короне. ЕУ се на почетку тако лоше показала да су земље чланице прошлог пролећа забрањивале извоз медицинског материјала из једне у другу, као што су и путоваља грађана забрањивана. Бламажа. Потом су водећи политичари говорили да су извукли поуке и зарицали се да се тако нешто неће поновити. Али, гле врага.
Ево новог проблема, али и прилике да се Европска унија покаже: набавка вакцине. Иако је требало да то чини свака земља за себе (принцип супсидијарности), договорили су се да то ипак Брисел обави како би једнистваним наступом ојачали свој положај према фармацеутској индустрији.
Али, вакцинациони центри у многим крајевима ЕУ сада зврје празни јер вакцина нема, а грађани су бесни јер се и даље заражавају и умиру. То је последица неуспеха ЕУ да на време, односно довољно рано купи вакцину.
Изгледа да су узрок томе разне грешке. Једна је претерано поуздање у европске снаге. Ту је као такмац био био чувени Пастеров институт, па гигант Санофи са две вакцине… па лобирање. Ко би обратио пажњу на малу почетничку фирму БиоНТек, из Немачке. И извршна шефица Модерне, произвођача друге по реду одобрене вакцине, иначе Францускиња, овог је мишљења. Ако је тако, то би значило да је Европска комисија дала приоритет подршци сопственој фармацеутској индустрији над заштитом људских живота, што би било страшно.
Срећом, ЕУ има других слабости којима се може изговарати пред јавношћу. Прва је институционална компликованост, тј. нужност да се сваки потез дебело продискутује и усагласи између свих држава-чланица. Наравно, једне су били за модернне мРНК вакцине (Фајзер, Модерна), друге су биле скептичне према њеној новој технолошкој подлози заснованој на генетици, треће према наводно високим ценама, док четврте једноставно нису схватиле хитност ситуације, верујући да најгоре пролази.
Због тога је ЕУ закаснила са набавкама вакцина. Прво је склопила уговоре са Санофијем (неуспела вакцина), потом са АстраЗенеком, да би тек у новембру уговорила вакцине Фајзер/БиоНТека и у јануару Модерне. Све у свему, ЕУ је остала са малим бројем доза добрих вакцина, што је погоршано тешкоћама у производњи уговорених вакцина (Фајзер, АстраЗекнека).
ЕУ се сада љути што јој не испоручују уговорене количине, али она је закаснила са уговарањем и нормално је да старији уговори имају приоритет.
Проблем ЕУ је и њена штедљивост. Гледала је да прође јефтиније, па је уговорила мало доза. Да је, амбициозно, уговорила са свих шест произвођача успешних вакцина довољно доза за вакцинацију две трећине свог становништва, рачун показује да би је то коштало само 29 милијарди долара, што је једнако десетодневној штети од заразе. А још би јој остало вакцина за 300 милиона становника, па би могла да покаже великодушност и поклони их земљама у развоју.
Дефицит вакцина изазива реакцију Брисела. Прво је прећено тужбама произвођачима, али тај пут не помаже не само због неизвесности клаузуле више силе, већ и због тога што би судовање трајало месецима или годинама и не би решило тренутни проблем.
Потом, Брисел је одабрао ризичан протекционистички пут: јуче је ставио извоз вакцна под сопствену контролу, тј. узео је право да забрањује извоз вакцина компанија које касне са испорукама Европској унији. Тиме ће бити погођени Фајзер/БиоНТек, Модерна и АстраЗенека, који имају производне погоне на тлу ЕУ, а од земаља САД, Велика Британија, Јапан и Канада, док ће многи, укључујући Србију, бити ослобођени.
Очигледно је да је овде превагнуо политички моменат: Брисел процењује да би имао већу штету од незадовољства грађана него од сукоба са савезницима.
Закашњење вакцинације доводи до протеста у медијима. Тако шпански дневни лист Ел Паис изражава раширено мишљење када каже да је споро вакцинисање „смртоносна претња ЕУ“, а дистрибуција представља „политички ризик“ за унију. „Неуспех плана вакцинације изазвао би кризу компетентности и поверења европских институција, што би било тешко обновити.“
И заиста, основни улог у игри је легитимитет ЕУ. Ако Брисел не успе у најзначајнијој кризи у овој генерацији, можда се неће одржати пуно легитимитета европских институција. Изгледа да се понавља стара прича: када је озбиљна криза, ЕУ забрља.
СРБИЈА И СВЕТ 