Пропаст Мегатренда

Крах Мегатренда почео је аферама током последњих година, од којих је најпознатија афера министра Небојше Стефановића око (не)ваљаности његових диплома. Све мањи број бруцоша уписивао је Мегатренд: од неколико хиљада опао је на неколико стотина годишње. Узрок? Млади су се побојали да ће Мегатренд пропасти и да ће бацити новац дат за уписнине. Мића Јовановић је тада научио да му не помажу везе у политичком врху земље када рејтинг његовог универзитета рапидно опада међу младима.

Мањак студената донео је финансијску кризу, коју и Мића Јовановић помиње. Није било довољно пара за одржавање универзитета, за плате и остале трошкове. А можда је, чак, Мића узимао себи и оно што је било на располагању по логици „боље да узмем ја него повериоци“ када је стечај и тако пред вратима. И плате наставика и адмиминистрације нису исплаћиване током последњих пола године, па су наставници почели масовно да напуштају Мегтренд.

Пошто је био свестан да цео пројект пропада, Јовановић је, верујем, одлучио да се ослободи Мегатренда и повуче у миран живот на француској ривијери, па је нашао „контроверзног бизнисмена“ Дејана Ђорђевића, који је својевремен држао месару и  брзу храну у Лесковцу и тамо многима остао дужан и који сада тврди да је завршио 2-3 факултета, и продао му Мегатренд за наводних 56 милиона евра. Додуше, те паре још није добио, а да ли ће не знамо… А Ђорђевић је очигледно лагао да представља непостојећи немачки конзорцијум, пошто се показало да су фотографије његових пословних партнера лажне (покупљене са интернета). Посао је бар делимично фиктиван.

Јовановић даје Ђорђевићу, по свему судећи, малу или никакву вредност, јер универзитет никада више неће доносити паре, а на згради Мегатренда уписана је хипотека 2017. године (видети катастар). Ђорђевић, претпостављам, намерава да пре појаве стечајног управника исцеди колико може, а затим се изгуби. То би био тај дил од 200 милиона евра.

Мића Јовановић још покушава да код нас изазове саучешће причама како му се срце цепа кад види како пропада његово чедо, његово животно дело. А његов посао био је јасно штеточински, са друштвеног становишта. За паре је поделио десетине хиљада диплома које не носе знање већ само титуле, и то врло мало цењене. Са њима дипломац може да постане високи државни функционер, али не може да се запосли у доброј фирми.

О чему се ради? Мегатренде је одувек био најкраћи пут до дипломе, а уз помоћ умерене количине пара. У бранши у којој радим, економској, одувек је познато да је Мегатренд продавница диплома у којој професори знају шта се од њих очекује: да минимално, сасвим недовољно знање буде награђено прелазном оценом. Такво (не)знање би на државном факултету било довољно само за петицу. И студенти су навалили: хиљаде њих уписивало је годишње неки од дванаест факултета, а Мића Јовановић је пливао у парама (авион, Ривијера). Истим путем кренуо је већи број приватних факултета и високих школа, што је све компромитовало приватни сектор високог школства.

Акредитација се обављала лако: државни акредитациони одбор гледао је само формално на испуњење техничких услова (просторије), постојање програма (лако их је пеписати од других) и списка наставника, али се није процењивао квалитет наставе. Тако је Мегатренд добио дозволу за рад 2018. године од садашњег министра просвете Шарчевића. А одмах је нађен следећи трик: обезбеде се професори за тренутак акредитације, који се потом разиђу, а факултет/висока школа више не располаже потребним кадром. И ником ништа. А да ли се настава одржава никог није интересовало.

Покварени систем обогаљио је многе младе људе који сада не знају ништа, а могли су, са више труда, да на нормалном факултету пуно науче, на корист и себе и друштва. Пречица није увек најбољи пут.

Али, постоји још једна штета: стварање бројног слоја универзитетских наставника све нижег квалитета, оних који су своје докторате стекли на Мегатренду и сличним местима, често на безвезним темама и плагирањем. Налетех данас на следећи случај: неки Миле Д. завршио економију на Мегатренду, а онда докторирао медицину у  Крагујевцу. Свака част! Наравно, на докторске студије се, по закону, не могу уписивати економисти. И ти и такви људи ће деценијама лечити или образовати нашу децу.

Пропаст Мегатренда добра је ствар. Један чир ће нестати, и то не акцијом државе (не, она би наставила овако) већ опадањем рејтинга универзитета у јавности, што ни Вучић, ни професорка Михајловић не могу да спрече. Вучић је, у свом истинољубивом маниру, изразио жаљење због пропасти Мегатренда и рекао да су га уништили они који су узели милионе за предавања као Тадић и Јеремић (а ови предавали по једном). Човек и даље нема ми мрвицу стида.

* * *

Пошто сам малопре завршио претходне редове и ставио текст на блог, стигла је вест да се јадни Мића Јовановић осећа превареним и да ће раскинути уговор са Ђорђевићем. На основу чега када је и сам рекао да новац већ постоји на рачуну и да ће га добити 6. јануара, па за сада Ђорђевић није прекршио уговор? И није ваљда да ће Јовановић заиста да преузме  пропалу фирму када није успео до сада да је спасе? То би било неминовно пословно самоубиство.

Мени ово изгледа као јефтина изјава чија је сврха да, макар привремено, умири упаничене студенте и професоре – као, стари власник се враћа и све ће бити у реду. А неће. Мића нема пара и нико неће да му их позајми на комерцијалан начин. А некомерцијалан? О, да. Постоји један потенцијални спасилац: држава! Уколико она процени да Мегатренд треба спасити, наћи ће у ту сврху тричаве десетине милиона евра. То је ситница уколико газда закључи да му ова афера наноси штету. А и где ће Зорана Михајловић да предаје и како да купује скупоцену гардеробу?

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s