In memoriam – проф. Др Лидија Баста Флајнер

Лист Политика објавио је скраћену верзију овог текста 25. јула. Користим прилику да објавим текст у целини.

Вест с краја прошлог месеца о смрти проф. Лидије Баста Флајнер узбудила је део академске заједнице Србије који ју је познавао и сарађивао с њом. Реч је о научнику који је оставио дубок траг у својој научној области – правној и политичкој теорији, али и о особи која је упоредо са својом професијом градила заједницу сарадње и пријатељства као хуманог пратиоца сваке професије.

Лидија Баста Флајнер свој богати радни век провела у Београду и Фрибуру (Швајцарска). У Институту за упоредно право прошла је све степене научног статуса ,  од приправника до научног саветника. Једна станица на њеном научном путовању био је београдски Правни факултет, где је докторирала на теми „Англосаксонски конституционализам у теорији и пракси“ (1982). Годину дана касније објавила је своју прву књигу Политика у границама права. То је била једна од малобројних књига у југословенском академском простору која је проширила видике домаће правне и политичке науке у правцу другачијег политичког света од оног који је владао овим просторима. Није стога чудно што је та књига наишла на изузетан пријем међу младим правницима и политиколозима у тадашњој држави.

На самом почетку деведесетих година прошлог века Лидија Баста Флајнер прешла је у Институт за европске студије, да би 1993. отишла у Фрибур и на тамошњем универзитетском Институту за федерализам радила до пензионисања (2010). Поред научног рада у Институту, где спада и њено управљање Међународним истраживачким центром, она је предавала на Правном факултету Универзитета у Фрибуру.

Радни век проведен у Швајцарској представљао је интензивирани наставак њене плодне научне делатности у нашој земљи. У том периоду водила је више међународних научних пројеката, објавила велики број радова у водећој светској периодици и зборницима које је најчешће и приређивала, предавала на престижним универзитетским центрима свих континената. Велики део свог прегнућа поделила је са својим животним сапутником, проф. Томасом Флајнером, светски уваженим професором уставног, управног и међународног права. Круна њиховог заједничког рада јесте обимна књига Општа теорија државе, која се на немачком језику појавила код Шпрингера 2004. године. Проширена верзија на енглеском под насловом Уставна демократија у мултукултурном глобализованом свету појавила се код истог издавача 2009. године. Реч је о књигама које су постале универзитетски уџбеници на већем броју правних факултета у свету.

Из богате научне и професионалн каријере Лидије Баста Флајнер поменућемо само још два њена ангажмана: била је дугогодишњи Генерални секретар Међународног удружења за уставно право и подпредседник Саветодавног комитета за мањинска права Савета Европе.

Поред свега, за нашу домаћу средину остаће упамћен огроман допринос овог изузетног човека на одржању и побољшању академског капацитета, посебно од њеног одласка у Швајцарску. Најпре, у време драконских санкција деведесетих, захваљујући њој и њеном супругу, Томасу Флајнеру, неколико научних установа у Београду имало је отворена врата у међународне научне токове посредством Института за федерализам. После двехиљадите године, ова вишеструка сарадња је настављена, овога пута  обогаћена њиховим предавачким активностима у Београду. Лидија Баста Флајнер предавала је на Правном факултету Универзитета Унион, на Факултету политичких наука (заједно са Томасом Флајнером) и београдском Правном факултету. У једном мандату била је и председник Српског удружења за уставно право.

Посебно треба истаћи њен рад са нашим научним подмлатком, како у Београду тако и у Фрибуру у разним облицима и фазама њиховог научног стасања, али пре свега у бројним прилика које им је пружала позивајући их на Летњи универзитет Института за федерализам. За младе научнике широм света ово је била научна институција од прворазредног значаја, отворена и доступна и нашим младим академцима, а Лидија Баста Флајнер остаће упамћена као њен дугогодишњи руководилац.

Имајући у виду и њене многе друге активности, ова средина не може јој се одужити за допринос који је дала обогаћењу правне и политичке науке у Србији. Симболична надокнада за њен предан рад била је награда коју је Лидија Баста Флајнер добила за животно дело од Фондације Миодраг Јовичић, 2012. године.

Људи који су са Лидијом Баста Флајнер блиско сарађивали и уз то били пријатељи, тешко могу да опишу обим и дубину недостатка њеног присуства међу нама. Београд је био и остао њено место љубави, а о томе најбоље говоре њени учестали доласци. Бивало је то најчешће радним позивима али је њен боравак увек био прилика за сусрете са блиским особама и неговање оне људске интиме без које живот нема пуни смисао.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s