Троугао: САД, Кина, Русија

Објављено у НИН-у од 4.4.2019.

Површно посматрано, изгледа као да су Русија и Кина у потпуном савезу и заједно супротстављени Америци, светском хегемону. Председници се међусобно називају најбољим пријатељиима и стално комуницирају, кинеска војска учествује на руским маневрима, дипломатије су им обично усклађене (посебно у Уједињеним нацијама), створили су регионалну Шангајску организацију за сарадњу и слично. И економска  сарадња напредује. Због санкција Запада, Русија се окреће Кини, која је већ највећи купац руске нафте, а у скоро ће, по отварању гасовода, постати други купац гаса (после Немачке).

За Русију је савез са Кином веома важан због непријатељског односа Запада, првенствено Америке, после проширења НАТО-а на исток, обојених револуција и преврата у Украјини, као и руске анексије Крима. Западне санкције су све оштрије, мада ни данас нису максималне, нити веома опасне по руску економију. Али, за Русију је најнепријатнија антируска хистерија која поново влада Америком, као да хладни рат није окончан пре готово три деценије, па се Русија опет сматра крвним непријатељем. Што је најгоре, обе америчке странке у њој учествују, а, парадоксално, председник Трамп је најумеренији. Просто, Америка не може да опрости Русији што је сама, без питања и сагласности, нешто предузела у свом дворишту и то исказује отвореним непријатељством, а чему је Русијагејт дао јак допринос. Такође, руском економском развоју би добро дошла кинеска финансијска (инвестициона) подршка.

И за Кину би савез са Русијом могао бити веома важан, јер она још увек не може сама да се супротстави Америци, која је јача и економски, и политички, и војно. Стога би јој, као другој по снази сили на свету, савез са Русијом могао бити врло користан у суочавању са све агресивнијим америчким понашањем. Кинези се надају да ће претња стварања савеза са Русијом макар мало обуздати Америку.

Додуше, Кина још није сасвим сигурна да ли је Америка започела обрачун усмерен на сузбијање кинеског економског раста и политичког утицаја или се ипак претежно ради о Трамповом економском протекционизму, значи о мањем циљу. Стога председник Си сада покушава да се нагоди са Трампом око економских уступака, надајући се да то може бити довољно да се задовољи амерички апетити и да се настави даље као до сада, у полупријатељском тону.

Наиме, Кина и САД су доскора користиле модел пријатељских односа које су успоставили председници Никсон и Мао пре пола века. Тада је Кина била млађи партнер СССР-а у комунистичком табору, а Американци су јој понудили нормализацију односа с идејом да разбију совјетско-кинески блок. Мао је прихватио понуду, а Кина је убрзо, под Денгом, започела убрзани развој на који је Америка благонаклоно гледала све док није постало јасно да Кина напредује ка првом месту на светској ранглисти. Те 1972. успостављен је модел троугла, како га је назвао његов архитекта Хенри Кисинџер: САД, Кина, СССР, што је, стратешки гледано, веома користило Америци пошто је уклонила опасност суочавања са савезом СССР-Кина.

Данас је тај савез поново актуелан и само од Америке зависи да ли ће до њега доћи. Уколико покуша да баци Кину на колена потпуном економском и политичком конфронтацијом, укључујући разноврсне санкције, Кина ће се неминовно окренуту Русији и ту потражити помоћ. А Русија је спремна и одавно Кини нуди савез против Запада, у обостраном интересу.

Кина се за сада задржава на јефтинијим изразима савезништва: на топлим речима, учешћу у војним маневрима, стварању регионалне организације и слично, а уздржава од озбиљнијих. Тако, Кина није свесрдно подржала руску идеју дедоларизације, односно потискивања долара из међународне трговине да би се тиме Америци избило важно оружје за ефикасност њених санкција, баш зато да не би нервирала Америку у осетљивом тренутку. (Слично, Кина поштује америчке санкције према Ирану и увози нафте колико јој Америка дозволи.) Или, Руси су незадовољни релативно ниским нивоом кинеских инфраструктурних и других инвестиција у Русију, а и оштрим цењкањем када до послова дође. Кини је савезништво са Русијом резервна опција: бар за сада, радије би одржала добре односе са САД и наставила развој као у претходном периоду. А за пар деценија…

Док притискају Кину, амерички представници знају да свако повећање притиска значи повећање шанси да Кинези закључе да се са Америком ипак не може и окрену Русији. Стога покушавају да схвате до које мере су Кинези спремни на успупке, а да не оду Русима, па да толико затраже. Слично, Кинези гледају докле ће ићи амерички захтеви па да реше иду ли, заједно са Русијом, у конфронтацију са Америком или остају на моделу троугла.

И тако, Кина би да још мало ојача пре евентуалног обрачуна са САД, док Американци не би да јој то дозволе, али и не би да је гурну у савез са Русијом. Памти се да је Збигњев Бжежински упозорио своје сународнике да би за САД „најопаснији сценарио била велика коалиција Кине и Русије“. Остаје да сачекамо још мало и видимо да ли ће у Америци победити разум или уобичајена ароганција, што ће вероватно одредити будућност света у деценијама пред нама.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s