Мит о међународном либералном поретку

Откад је председник Трамп упутио америчку спољну политику у другом правцу, у тамошњим политичким круговима раширила се теза о њему као рушиоцу изванредног интернационалног либералног поретка, кога је Америка градила и који је донео свету толико добра после Другог светског рата.

Прича обично почиње од грешака које су  направљене 1930-их и схватања америчких и британских државника да је потребно кренути од почетка и установити добре институције, као Уједињене нације, ММФ, Светску банку, и изградити међународни поредак заснован на слободама и добрим правилима које ће сви поштовати. Тако је, кажу, и било, владао је мир, а економије су напредовале све док се није појавио Трамп.

Наравно, ово је бајка у коју би и гимназијалац тешко поверовао.  Престао је да буде међународни и пре него што је створен, већ је постао биполаран: једна према другој стајале су до зуба наоружане Америка и Русија, са небројено атомских бомби. Остатак света се углавном сврстао на једну или другу страну, а унутар блокова владала је дисциплина.

Вишедеценијски мир, затим, није био последица доброг функционисања тог либералног поретка, већ равнотеже страха у суочењу са страхотама нуклеарног оружја. Кубанска криза натерала је суперсиле да устукну пред амбисом и науче да више никад не дођу у сличну ситуацију.

Наравно, тих деценија ничег либералног није било у односима велких сила, већ само оштре политичке и војне конкуренције САД и СССР-а у борби за доминацију. А ни економски системи нису били либерални, свакако не у комунистичком табору, али ни у западном: установљен је системи фиксних курсева са доста широком капиталном контролом, што је тек деценијама касније либерализовано.

Када је комунизам пропао, 1991. године, пружила се Америци прилика да заиста створи либерални међународни поредак, али је она одабрала улогу хегемона који патролира светом и заводи ред по својој вољи. Увек је то правдано бригом за слободе и демократију, али се САД никада нису сматраје обавезним да поштују макар минимална правила међународног права. Када хоће да нападну неку земљу, не треба им одлука Савета безбедности већ то чине на начин хегемона, односно најјачег дасе у крају који млати кога хоће (Ирак, Авганистан, Србија, Либија…), да не помињемо организовање пучева и тзв. револуција, подршке недемократским режимима и слично. Ни економија није дуго била либерална, већ су САД и савезници све чешће примењивали санкције: од неважне Србије, преко Русије до Ирана, Турске и Кине…

Нарација о интернационалном либералном поретку свакако има два циља: да идеализује прошлост америчког понашања, прикривајући све глупости које су се догађале, и да подвргне превентивној критици евентуално Трампово одступање од уобичајене хегемоне политике.  И није чудно да су данас највећи браниоци приче о међународном либералном поретку у Америци они који су га нарушавали током претходних деценија радећи у америчкој администрацији.

Када се боље погледа, то што је било није ни интернационално, ни либерално, а ни поредак, већ хегемона политика у корист САД.

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s