Европски федералисти терају даље

Пред Нову годину Европска комисија објавила је веома важан план за промену начина одлучивања о пореским питањима. Наиме, сада је пореска област у искључивој надлежности земаља чланица, које су у пореској суверености виделе веома битну надлежност и чувале је љубоморно. И заиста, није лако препустити неизабраним бирократама из Брисела или некој европској већини одлучивање о тако важним домаћим стварима као што су  порези грађана и други од којих непосредно зависи живот грађана и пословање компанија, али и политички живот, па и резултати избора у земљи чланици.

И сада је могуће договорно одлучивање о пореским питањима на нивоу ЕУ, али се одлука морала донети у Европском савету на основу једногласног гласања. И никада ништа озбиљо није на тај начин усаглашено, осим јединствених (ниских) царина и неких елемената ПДВ-а (не и стопа, које се разликују од земље до земље) који заиста морају да буду униформни на јединственом тржишту и око којих није било спора. У новије време неке иницијативе Европске комсије већ дуже времена скупљају прашину, као што су предлози пореза на финансијске трансакције и дигиталног пореза.

ЕК се позива на избегавање пореских обавеза од стране компанија које се селе у државе са ниским пореским стопама (Фијат у Луксембург, Старбакс у Холандију, Епл у Ирску итд) и из тога проистекле  наводне губитке у пореским приходима. Али, ради се о дубљој концепцији. Наиме, међу самосталним државама обично постоји пореска конкуренција, па неке земље уводе ниже пореске стопе од других да би привукле компаније. Та конкуренција чини добро привреди јер ограничава пореске стопе, пошто свака држава мора добро да размисли о последицама њиховог повишења.  Е, Брисел жели да уклони конкуренцију и да „хармонизује“ пореске стопе на вишем нивоу него што би биле у конкурентским условима.

Пошто су нижим стопама и пореској  конкуренцији склоне мање земље, то сада француско-немачка осовина жели да, променом начина одлучивања, елиминише пореску конкуренцију и побољша положај великих земаља – да се њихове компаније не селе у мање земље. Тренутак у коме је поднет овај предлог није случајан: излазак Велике Британије из ЕУ је готова ствар, а она је била највећи противник преношења пореских надлежности на ниво ЕУ.

Предлог ЕК предвиђа за почетак умерене промене пореских система, али не треба бити наиван. Када се једном отворе врата већинском одлучивању, све постаје могуће.

Да се ради о готово преломном тренутку у промени архитектуре ЕУ сведоче речи употребљене у предлогу: „време је да се преиспита… традиционални поглед на сувереност“ и напусти „култура једногласности“ у пословима ЕУ, што личи на корениту промену ЕУ, на добро или на лоше.

Међутим, шанса да овај предлог прође је минимална, пошто је проширење квалификованог већинског одлучивања, у коме мале земље немају шансе, на пореска питања могуће само на основу једногласне одлуке у Европском савету. А до тога ће тешко доћи, пошто су се многе мање земље већ изјасниле против: од Ирске надаље. Чак и земље које не би непосредно биле погођене пореском политиком на нивоу ЕУ зазиру од француско-немачке доминације у ЕУ, посебно када Британија оде.

Пошто је пропаст предлога врло вероватна, питање је зашто су Јункер и ЕК уопште поднели овај предлог. Вероватно зато што им овог пролећа истиче мандат, па желе да оставе доказе својих добрих иницијатива које нису добиле довољну подршку.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s