Имиграција: Орбан победио Меркелову

Додао бих још неколико речи анализи миграционих тема у Европској унији Слободана Самарџића.

Прво, занимљиво је питање разлога који су навели Ангелу Меркел да 2015. године отвори врата Немачке и Европске уније имигрантима из Сирије и других земаља. Верујем да су тада код ње и њених сарадника преовладали хуманост пред патњама људи са ратом угрожених подручја и жеља да им се помогне у критичним тренуцима.

Други разлог је демографске природе. Немачкој требају нови, млади становници. Њено становништво се смањује и стари. Са максимума од 82 милиона у 2002. смањиће се на 74,5 милиона 2050. године и можда бити мање него британско и француско, која и даље расту. Такође, немачка привредна машина тражи раднике којих у земљи нема, посебно у мање квалификованим занимањима.

Стога је неминовно и демографски разлог играо извесну улогу у одлуци Меркелове да се отворе иначе доста затворена врата. Иако је прилив једнократан, демографски ефекат ће бити трајан, пошто ће веће рађање код придошлица (младост, виши фертилитет) трајно повећавати немачко становништво преко једнократног прилива. Нема сумње да ће асимилација имиграната из Африке и Азије бити спорија и тежа него што је била источноевропска или чак турска, због културолошких разлога, али Немачка има искуства у тим пословима, а и потребе су толико ургентне да је пристанак на мукотрпнију асимилацију био неминован.

Друго, неколико речи о „решењу“. Реч решење стављена је у наводнице стога што не верујем да је оно што је јутрос усвојено озбиљно решење, већ само магловито саопштење о пожељним начелима чија је сврха спашавање канцеларске фотеље Меркелове. Наиме, како је познато, она је од баварског савезника добила ултиматум да нађе нови модел одбијања имиграната од Европе или ће он изазвати кризу и оборити владу.

Основно предвиђено решење је стварање прихватних центара у северној Африци, првенствено у Либији (Мароко је већ одбацио идеју), у којима би захтеви Африканаца били процесуирани и где би, тек понеки, добили дозволу за улазак у ЕУ. Очигледно се ради о идеји одвраћања Африканаца од покушаја да се докопају Европе, односно о идеји транспоновања турског модела у Либију и суседне земље. Битно питање је да ли је уопште могуће са Либијом постићи функционално решење, јер Либија није Турска. Она је распаднута и корумпирана држава која ни унутрашња питања не може да реши, а камоли спољна. Штавише, Либија би, по плану, требало да патролира Медитераном и враћа оне који ипак покушају да га пређу! Само ово је довољно да баци сумњу у усвојено „решење“, а има још слично проблематичних ставки.

Да би се задовољиле земље незадовољне постојећим системом, начело обавезности учешћа у пословима са имигрантима је напуштено и замељено начелом добровољности. Значи, Италија, Мађарска, Аустрија и остали могу, али не морају да организују прихватне центре или да примају имигранте, што значи да их неће организовати и примати, што су и желели.

И тако, склопљен је споразум који вероватно неће моћи да функционише, али је задовољио многе: Меркелову, зато што је добила „европско решење, како је тражио Баварац, и можда спасла владу; тиме су задовољни и многи навијачи Меркелове у ЕУ, који су желели да је спасу како Немачка не би упала у политичку кризу; задовољни су и Италијани, Мађари и слични, зато што су пребачени на добровољни режим и сада могу да се изгубе. Незадовољни су потенцијални имигранти, којима се помало затварају врата Европе.

Да ли ће „решење“ функционисати остаје да се види, мада не верујем. Да ли је Баварац Сихофер задовољан овим триком такође остаје да се види. Али, нема сумње да је Орбан победио Меркелову: она је на крају пристала на његову концепцију затварања врата имиграцији. Програм популистичких партија однео је превагу над либералном имиграционом политиком.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s