Блокада у Каталонији

Политичка ситуација у Каталонији дошла je до фазе блокаде, када ниједна страна – ни Пуђдемонови сецесионисти, ни Рахојева влада Шпаније – нема добар следећи потез. У извесном смислу, Рахој тренутно води игру, јер је блокирао Пуђдемона пошто овај други не сме да из Брисела дође у Барселону, где га чека налог за хапшење по оптужби за побуну. Са друге стране, благодети видео конференција и вођења каталонске владе из Брисела нису легални, већ би се морао, по одлуци уставног суда Шпаније, лично појавити у Барселони да би преузео регионалну владу. Другим речима, завршиће у затвору уколико пође да преузме власт у покрајини. Стога је седница каталонске скупштине на којој треба изабрати владу одложена до даљег.

Поред тога, Рахој тренутно контролише Каталонију, пошто се њоме, до избора нове каталонске владе, директно управља из Мадрида још од јесенас и доношења декларације о независности. Ова чињеница свакако смета сецесионистичком покрету, па жели да је се што пре реши кроз формирање нове каталонске владе, али је ту поменута препрека у облику налога за хапшење Пуђдемона и његова немогућност да легално дође у земљу.

Сецесионисти би свакако могли да реше проблем избором другог човека за председника владе, али би то био знак слабости и симболички пораз који, макар тренутно, не желе да прихвате. У ствари, пред њима је избор шта више желе: окончање управе из Мадрида или симболички избор Пуђдемона.

Да овај избор тешко пада сецесионистима изразио је јуче и сам Пуђдемон, који је у приватној поруци једном бившем каталонском министру рекао: „Све је завршено… Наши људи су ме жртвовали“, мада је убрзо демантовао сам себе рекавши да је то био тренутак сумње и да наставља борбу.

Иако тренутно Рахој води, нејасно је како ће се развијати ствари у дугом року. Са једне стране, јединствена Шпанија има подршку Европске уније и САД, али победа сецесиониста на децембарским изборима показује где су симпатије Каталонаца. Додуше, победа је била врло тесна, а и мањина на референдуму у корист независности није за њих добар знак. Нема сумње да су Каталонци подељени на два подједнака дела, па је могуће да дође до промене већинског расположења зависно од развоја догађаја.

Али, у једно готово да нема сумње: натезање сецесиониста и Рахојевих унитариста иде у корист трећег – партије Сиудаданос (Грађани). Настала је пре 12 година у Каталонији, заступа унитарни поглед на Шпанију још јаче него Рахој и тежи општем смањењу аутономних права региона у целој земљи, модерна је центристичка партија слична Макроновој странци, без јаког лидера, али са талентованим вођама (на пример, млада Инес Аримадас), помало популистички сугерише потребу нове политичке снаге неоптерећене корупцијом у односу на старе Народну и Социјалистичку партију и слично.

На нивоу Шпаније Сиудаданос је достигао популарност Народне партије, а у Каталонији је на изборима био  појединачно најјача странка, која најбоље изражава тежње оних који су за останак у Шпанији. За сецесионисте је Сиудаданос још опаснији него Рахојева Народна партије, јер је свакако теже нападати странку која је толико утемељена у самој Каталонији него удаљени Мадрид и бирократизовану не-каталонску Народну странку. Због њене локалне популарности, вероватно ће сецесионисти морати да уђу у дијалог и покажу више флексибилности него што би показали према Мадриду, коме се слабо верује.

Било како било, јачање Сиудаданоса може донети нови почетак за Каталонију и Шпанију у целини.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s