Подела Босне?

Прво је површна новинарка „ископала“, како је рекла, видео изјаву вицеканцелара Штрахеа дату ТВ Републике Српске, који је наводно рекао: „Данашња Босна и Херцеговина не може да функционише. Међународна заједница користи силу да очува једну вештачку државу, што није у складу са жељама народа те државе“. Једина структура која функционише у Босни и Херцеговини је Република Српска и „зато ја не видим позитивну будућност за Босну и Херцеговину. Због тог разлога, требало би да размотримо могућност давања права на сецесију Републици Српској“. Овај текст пренели су многи водећи медији, као Пресе.

У Аустрији је настала гужва пошто је цела опозиција напала Штрахеа за напуштање досадашње аустријске и западне спољне политике усмерене на одржање БиХ. Коришћене су, како у Аустрији, тако и у БиХ, уобичајене пропагандне флоскуле из ратног арсенала усмерене против Додика и Републике Српске о геноциду и негирању геноцида и слично. Аустријски МИП и Влада изјавили су да подржавају територијални интегритет БиХ, а и сам Штрахе је дао умеренију, мада противречну изјаву да подржава и теритријални интегритет БиХ и право народа на самоопредељење.

Наравно, већина Срба, а посебно они у Републици Српској, мисле као Штрахе, а тако и јесте. БиХ и после 23 године од рата врло слабо функционише, при чему свако гледа национални интерес и понаша се у складу с њим. Изгледа као да муслиманска страна заступа грађанску опцију, али то је само привид настао стога што су Муслимани најбројнији народ и рачунају да ће на „демократски“ начин, надгласавајући остала два народа, једног дана постићи своје политичке и државне циљеве. БиХ је мултиетничка држава само у теорији, а национална подвојеност није битно смањена од Дејтона.

Међутим, анализа Дојче велеа на српском језику показала је да је претходни (двосмерни) превод био лош и да прави гласи овако: „Једина структура која заправо функционише у Босни и Херцеговини је Република Српска. Стога и будућност БиХ посматрам као донекле компликовану и нимало ружичасту. Свакако треба размислити о томе да се право на самоопредјељење заиста омогући. Не може бити да међународна заједница споља намеће једну вјештачку државу, а да се не омогућује принцип самоопредјељења. Да Срби, али и Хрвати, наравно треба да добију право да одлуче да ли желе да установе независна управна подручја у Босни и Херцеговини на дуги рок или можда у правцу другачијег самоопредјељења и одлуке о суверенитету, можда и да се омогући спајање са Србијом или Хрватском уз промјену државних граница. То би требало да предвиђа право на самоопредјељење. Морамо се питати зашто се БиХ међународно приморава да буде мултиетничка држава и то тако што је стављена у лудачку кошуљу (њемачки израз „Zwangsjacke“ дословно значи „принудна јакна“, прим. ДВ). То није у духу слободе и самоопредјељења.“

Дојче веле сматра да је  ово битно другачији текст од претходног, пошто не помиње „сецесију“, „независност“ и „насиље“, што су нијансе битне само у дипломатском свету. И овде је рекао да БиХ не функционише и да је вештачка држава, а да Срби, и Хрвати, треба да добију право на самоопредељење, па можда и спајање са Србијом, односно Хрватском. Свакако, ни Штрахеов појам „лудачке кошуље“ није похвала концепту БиХ и вештини тзв. међународне заједнице.

Штрахе је, нема сумње, покренуо једно важно питање балканске политике: уколико постојеће решење за БиХ деценијама не функционише, хајде да потражимо друга. Једно од њих је принцип самоопредељења. Али не, западна дипломатија оставља милионе људи да живе у „лудачкој кошуљи“, јер јој, највероватније, одговара да остави овај врућ кромпир неким будућим администрацијама. Наравно, са Штрахеовим аргументима нико не жели да разговара, а камоли да полемише.

Једини аргумент који се појавио против Штрахеовог залагања јесте онај да би подела БиХ донела нестабилност, ако не и рат. Мислим да тај аргумент не стоји, односно да се користи као Баба Рога идеје поделе БиХ. Јер, договорни разлаз свакако не води рату. Затим, сецесија РС и Херцег-Босне која би се извела уз отворену или прећутну толеранцију великих сила такође не би донела рат, јер би Срби и Хрвати заједнички могли да изађу на крај са муслиманском војском. На крају, верујем да би западне силе, као ментори Муслимана у Босни, лако зауставиле њихов нападачки нагон, наравно уколико би то хтеле.

Занимљиво је да се Штахе заложио за пружање прилике на самоопредељење не само Србима, већ и Хрватима, али га због тога нико није напао, нити се идеја хрватског самоопредељења/оцепљења помиње у аустријској или босанској јавности. Да ли је она прихватљивија критичарима српске независности? Можда се чува за друга, боља времена, када се неко реши да стави у кавез муслиманску државу у БиХ? Било како било, очигледно се ради о двоструком стандарду, толико уобичајеном у западној дипломатији.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s